Mislila sam da prolece ne volis,
pa sam ti poklonila jesen,
onu sumornu i sivu...
kisovitu i blatnjavu...
Mislila sam da ce ti prijati
kapi kisa koje padaju na nasa lica,
i da setamo pod nebeskim suzama,
mislila sam... a da li sam pogresila?
Da li znas zasto sam ti je poklonila,
da li te je ikad zanimao odgovor?!
Poklonila sam je radi nas,
jer prolece nije nase... nasa je jesen,
iako sumorna i siva, upravo ona je nas spojila!!
15. srpanj 2010 16:50:51, majolina
hvala :)))
inspiracija se vratila :))
kiss
16. srpanj 2010 7:49:00, zenta
I moja je jesen.......ma kako sumorna bila..........liječila mi je sve nevolje ljepotom
18. srpanj 2010 11:23:58, Garbage
Jesen samo spava, zato se čini umornom, u jesen priroda odmara. Jesen ima ljepotu, o ima ju. :)))
19. srpanj 2010 14:43:30, belfegora (Neregistriran)
hm,. lutala ja i lutala blogosferom, i eo me na tvojoj stranici :) eto kako je svijet mali!!! lijep ti pozdrav ostavljam, drago mi je vidjeti da i dalje pises, iako ne i da je jesen opet u glavnoj ulozi... :-|
2. studeni 2010 21:55:55, babun
dobro dokle ćeš i ti izbivat!?
7. srpanj 2011 17:08:47, Anoniman (Neregistriran)
Kako bih voleo da meni pises ovako dirljive pesme ...
27. studeni 2011 1:36:45, majolina
anonimni pesme idu samo onima koji zasluzuju :))
28. studeni 2011 21:46:47, 5malina
lijepo
Gde da krenem
kada ne znam ni kako sebe da spasem,
kada se stope brišu iza mene,
gde god da krenem ili izaberem...
Kako da spasem sebe,
kada nepomično brojim dane,
kada stojim i gledam u jedan odraz,
odraz mene iz prošlosti...
Ako sada ne kažem,
ako sada prećutim sve,
možda nikada nećeš saznati,
saznati koliko me sve ovo steže...
Bitke se i dalje vode,
između prošlosti i sadašnjosti,
i svaki put je sve teže priznati
da će doći taj dan koji može sve promeniti...
19. prosinac 2009 15:47:02, medeja7
Oslobodi um... oslobodi se... i nije važan pravac, niti odredište... Grlim....)))
Reci laku noć i idi,
ja ću se prdržavati svojih rutina,
litri kafe i pakle cigareta,
a posle toga nečeg za spavanje...
Reci laku noć i idi,
nemoj me gledati kako padam,
ponovo padam kao nekad,
ne želim te tu...
Reci laku noć i idi,
ne okreći se zamnom,
ja imam svoje snove u ovim zidovima,
pusti me da se sa njima saživim ispočetka...
Laku noć i idi, odlazi,
ako te pogledam još jednom ostaćeš,
a ne želim te da tada budeš tu,
samo želim da sve prespavam....
12. prosinac 2009 17:48:07, medeja7
lijepo te je čitati... bilo bi možda jednostavno izreći ih... tko zna... Kiss:)))
12. prosinac 2009 21:21:10, selma
:)
12. prosinac 2009 22:11:35, majolina
hvala @medeja :)
teško ih je izreći, jednostavno lakše napisati, kako god izgledalo, ipak ne želim da ode :)
Kad tad doći ću po svoje,
da uzmem ono što meni pripada.
Kad tad kazna će te stići,
taman tamo gde joj je i mesto!
Kad tad život ti neće biti isti,
ostaviće ti tragove, one
koje će te jako peći, pržiti,
da se rane neće godinama zaceliti!
Kad tad stići će te kazna
za sve one noći moga "pakla",
za dane provedene u suzama,
a ja ću ti se samo osmehivati...
Kad tad, a nadaj se,
da će to biti veoma brzo!!!
23. kolovoz 2009 7:52:16, inicial
uh...mora da je dotična jako povrijeđena od dotičnog kad mu želi ovako nešto...ne bi mu volio biti u koži ;-)
23. kolovoz 2009 13:17:12, medeja7
prebolno...:)))
24. kolovoz 2009 19:51:45, majolina
ni ja ne bi volila da mu budem u kozi... a da li je ili nije i koliko samo nebo zna...
medejice veliki kiss :)
;-))))))))))
Želim ti reći nešto,
što prećutah one kišne noći,
kad su se nad gradom slivale
suze neba koje plače.
Želim ti priznati,
što je ostalo na vrhu usana,
dok su se reči prelamale
kao mozaik u mojoj glavi...
Želim ti jednostavno šapnuti,
da one jedine noći,
reći da sam predugo čekala
da bi od tebe tako lako otišla
Ja nemam gde,
osim pod tvoje nebeske svodove!
27. lipanj 2009 18:14:08, medeja7
bez riječi... dobro došla... Grlim.:)))
27. lipanj 2009 18:46:20, majolina
Hvala, hvala... ljubac i grl :)))
28. lipanj 2009 11:25:38, Anoniman (Neregistriran)
blog ti je predobar dobro došla na blog i da posijeti moj blog napiši gore na onu crtu cako124 i evo moj blog također i komentiraj please još jednom dobar blog
20. svibanj 2009 9:28:38, medeja7
(((((((((((())))))))))))
20. svibanj 2009 9:33:45, putuzatvorenisvijet
poznati osjećaj nažalost.........
neka ti vrijeme donese bar malo olakšanje...
blagoslov tebi
20. svibanj 2009 16:37:29, velvetheaven
ahhh..:(( bol...užasan osječaj duhovne boli [ak sam dobro shvatila]
23. kolovoz 2009 3:27:38, majolina
da bol... ona najgora... duhovna i "fizicka" koja godinama boli i nikako da se zaceli...
ali cekam neke bolje dane, a znam da ce doci samo treba u njih verovati...
cmokaa svima
Počnimo ispočetka ono što je davno početo, a ipak zaboravljeno kako je počelo...
Možda ni reči više nisu dovoljne, da iskažu ono što je u nama, da se pokrenemo sa „mrtve“ tačke našeg postojanja, i krenemo putem naših reči i naših snova. Odlazili i vraćali se bezbroj puta, tražili i ranjavili jedne druge... tonuli i opet se uspinjali kao nekakvi pobednici, a u stvari samo bezvredni gubitnici, sa milion mana u nama.
Jedna reč je dovoljna da sve zakopa, i da nestnu oni dani što smo nekada gradili, ali uspeli smo samo da ih srušimo kao neku kuli od karata. Nisam se spremala da odem, koferi su još netaknuti, čekaju neke malo „bolje“ dane, jer bekstvo možda pokrene bezbroj novih pitanja na koje ne znam odgovore... jedno pitanje, jedna reč je možda dovoljna da ostanem tu gde jesam, dok se „oluja“ iznad mene sprema.
Otkriću ti tajnu, ja sam samo ono što je lako raniti, ali ipak samo znam voleti!!!
17. svibanj 2009 14:57:04, putuzatvorenisvijet
srce je ranjivo :)
18. svibanj 2009 9:34:45, drafts
žena:))
23. kolovoz 2009 3:31:52, majolina
jeste, zena :)) ali i muskarac zna isto toliko biti ranjiv :)))
a srce, ranjivo je, ali zaceli se posle nekog vremena )
Samo jednom je dovoljno reći,
da više ništa ne postoji,
da je sve izbledelo i da
nema više skrivenih nadanja...
Ostavila sam trag za sobom,
sa nadom da ćeš ga prepoznati,
dok prolaze dani, meseci...
sve je bleđe i bleđe...
Putevi se sve više razilaze,
ostalo nam je samo ćutanje
da ispuni ovo vreme za nama,
dok jednom, možda, ne utihne zauvek...
31. siječanj 2009 12:43:25, medeja7
tragovi oduvijek i zauvijek... Krasno...:)))
31. siječanj 2009 12:51:07, oaza
...ništa nema bez traga...a nekom možeš i reći...idi beztraga...slika nice:-))
31. siječanj 2009 14:58:29, srebromalo
tragovi uvijek ostave trag na tebi bio on dobar ili loš....Pozdrav :-)
31. siječanj 2009 16:10:06, selma
:)
1. veljača 2009 10:45:11, florijan
...interesantno......i na srpskom zvuči tužno, kao i na hrvatskom...
1. veljača 2009 18:28:23, angy
prekrasno u potpunosti se vidim u ovim stihovima...ta tišina....to bljedilo...ali ipak ne želim da dođe onaj zaborav.....
2. veljača 2009 19:58:08, neko zaljubljen
draga moja da te pozdravim da ti kazem da i sad kao i pre jako lepo pises ..
6. veljača 2009 20:43:21, majolina
zahvaljujem svima... znam dugo me nema, ali tu i tamo navratim i napisem nesto... kiss
26. veljača 2009 13:34:19, amonra
de, de, nije sve tako crno ...
27. veljača 2009 23:49:24, majolina
ma ko je rekao da jeste ;)
amonra, ljubi tebe tvoja drugarica :)
Komadić papira i jedna olovka,
olovna ruka povlači potez,
da kaže ono što je davno rečeno,
a ipak prećutano...
Samo svoja, kao nekada,
u svojoj prošlosti a ipak sadašnjosti,
sa navikama poput jedne lutalice,
sa životom koji kreće iznova...
Sve je već odavno poznato,
odlazim da bih ipak ostala,
bežim od navika,
koje ne nalaze svoj izlaz...
Ostalo je samo još malo,
još malo do novog rođenja,
do konačnog mira,
do nekog novog susreta...
Pronađi me, i naćićeš svoj put...
30. prosinac 2008 8:10:44, putuzatvorenisvijet
izlaz kroz pjesmu
:)
30. prosinac 2008 11:04:10, medeja7
... do #novog komadića papira i jedne olovke"...Kiss:)))
30. prosinac 2008 13:36:37, selma
:)
30. prosinac 2008 17:38:52, Tonkisa
..awww...
..dobra piesma..
..ima svoi smisao!..xD
30. prosinac 2008 18:54:20, oaza
Nada j se, u nadi je spas...netko će naći put do tvog srca...sretno ti bilo u predstojećoj Novoj godini:-))
Pogledaj me još jednom,
dok pred smrtnim rovcem stojim,
pred tminom koja se u meni rađa,
sa ukusom metala u ustima...
Pogledaj još jednom onu
koja ostaje iza tebe kao skelet,
dok joj duša moli za neki tračak
svetlosti da najzad dođe...
Pogledaj me jednom u oči,
dok ne nestanem kao sena,
i ne ostavim za sobom sve ono
što će ostati zanavek napisano...
Pogledaj dobro i ne zaboravi,
jednom čovek zna da pogreši,
sve ostalo su samo ispiti života,
ipak života je kratak da se iz korena menja!!!
14. kolovoz 2008 10:21:16, medeja7
koliko istine ćutim u tvojim stihovima...Kiss:)))
14. kolovoz 2008 11:33:10, putuzatvorenisvijet
često puta prava velikodušnost nije u kritici nego u prihvaćanju...
uistinu život je kratak da nas drugi kroje kako njima treba..
jedinstvena si, to je dovoljno
:)
14. rujan 2008 11:12:01, beruliia
...
nježno... a jesen najviše volim... dobro došla...:)))